Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Porez na dodatu vrednost - PDV". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD

Predmet: FINANSIJSKI MENADŽMENT

POREZ NA DODATU VREDNOST

Beograd, novembar, 2011.

SADRŽAJ

UVOD…………………………………. ………………………………………..……3

1. POJAM POREZA NA DODATU VREDNOST....................................................4

2. PREDNOSTI PDV………………………………………...………………………4

3. NASTANAK PORESKE OBAVEZE…………......…………………...…………6

4. PORESKI OBVEZNIK…………………...…………...………………….………7

4.1. Poreska oslobođenja…………...…...……………………………………..7

4.2. Pravni režim prava na dedukciju na investiciona dobra...…...……………8

4.3. Klasifikacija poreza na dodatu vrednost sa aspekta tretmana stalnih sredstava…………………………………........…………………………...…10

5. STOPE POREZA NA DODATU VREDNOST…...…...…………………….…11

6. PDV U FEDERALNIM DRŽAVAMA………………...…………………..……11

ZAKLJUČAK……………………………………………………………………….14

LITERATURA…………………………...…………………………...…………….15

UVOD

Nema nijedne važnije oblasti privrednog, političkog i društvenog života koja se u poslednjih nekoliko godina institucionalnih turbulencija nije našla pred izazovima tranzicije. Zemlje koje izlaze iz socijalizma moraju da obave svojevrsno veliko spremanje na području privredne i društvene organizacije, zatečenih ustanova, zakonske regulative, sistema socijalnog staranja, međunarodnih veza i odnosa, kadrovskih potencijala i načina upotrebe… područje javnih finansija nije u tom pogledu nikakav izuzetak. Na tom području, kao i na brojnim drugim, zatečena je šuma odnosa i institucija nasleđenih iz starog sistema koji se definitivno pokazao kao inkompatibilan sa savremenim svetom, sa njegovim najznačajnijim razvojnim tendencijama. Na ruševinama starih institucija valja graditi nove strukture, a posao je dvostruk: uklanjanje starog pokazalo se kao posao koji nije mnogo lakši ni jednostavniji od izgradnje novog.

Porez na dodatu vrednost je vrsta poreza koja se primenjuje u svetu već četvrtu deceniju, pa ne predstavlja nepoznanicu u teorijskim krugovima. Nažalost i dalje je novina u praktičnom aspektu u našoj zemlji, kažem nažalost jer i pored nekoliko pokušaja da se uvede tokom protekle decenije, to se još nije ostvarilo i u tome neoprostivo mnogo kasnimo, jer su ga sve druge evropske zemlje već uvele. Iako smo po redu vožnje propustili sve ranije vozove, ipak smo, doduše predposlednji u Evropi, ušli u voz zvan P D V 13. jula 2004. godine. Naime tog dana usvojen je Zakon o porezu na dodatu vrednost od strane Skupštine Srbije. Ovaj zakon se primenjuje od 01.01.2005. godine, izuzev odredaba člana 63, kojima je propisana obaveza podnošenja evidencione prijave za porez na dodatu vrednost, najkasnije do 30. septembra 2004. godine i odredbe koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata.

Razlog za odabir ove teme već se naslućuje iz prethodnog pasusa. Tako krupan poduhvat kao što je ovaj reformski zakon nije moguće izvesti bez jake teorijske osnove. Nijedan krupan posao ne može se na zadovoljavajući način praktično izvesti bez jasno prethodno pripremljene teorijske podloge, veliki potezi traže da se precizno i rigorozno svi njihovi bitni elementi prethodno teorijski izuče i analitički utemelje. Ozbiljan pristup praktičnom razvijanju institucija ne može niti da se zamisli bez oslonca na zdravu, pouzdanu i rigorozno struktuiranu teoriju.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]